FacebookTwitter

lat | cir | eng

NARODNI MUZEJ ZRENJANIN

Storytelling u muzeju Ljubavna pisma kroz istoriju

Mika Antić je pisao: „Gospođo Vineti, predajem se i vičem: vi ste neponovljivi. Pronalazim vas čak i u travi. To je tamo, levo od mosta, u jednoj kafanici koju je posećivao Prešern. Nabrao sam trave da napravim salatu,ali nisam mogao. Udisao sam je. Imala je miris vaše kose... Čitave noći lutao sam oko stanice i razgledao vozove koji odlaze i dolaze. Imao sam vremena da o svemu na miru razmislim. Gospođo, ja sam u vas neizlečivo zaljubljen“.  Sećate li se kada ste pisali ljubavna pisma? Da li i vama još odzvanjaju reči velikana poput Šekspira, Betovena, Hemingveja i Napoleona njihovim besmrtnim ljubavima? Kako danas stoje stvari sa ljubavnim pismima? Pišu li se danas ljubavna pisma?

O ovim temama pričali smo sa decom tokom radionice „Ljubavna pisma kroz istoriju“, šeste po redu u okviru projekta „Storytelling u Muzeju“. Bibliotekar Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“,  Andrej Jakovljev, razgovarao je sa decom iz Osnovne škole „Dr Jovan Cvijić“, učiteljice Mire Pilauer, i predstavio deci najzanimljivije momente iz istorije pisma, kroz novu i zanimljivu vizuru – kroz istoriju pisanja ljubavnih pisama. Cifre, brojke, važni datumi, imena, hronologija, istorijski periodi i revolucionarna otkrića u istoriji pisma, od pisanja na zidovima pećine i na glinenim pločama, preko Gutembergove štamparske mašine, pisaće mašine, guščijeg pera, mastila i hartije, do tableta i pametnih telefona – sve je to, na duhovit i zabavan način, kroz formu usmenog pripovedanja, predočeno deci. Deca su slušala stihove Šekspira, Duška Radovića i Desanke Maksimović, pričali smo o tome šta je ljubav, i koliko je raznolika, o čežnji, o ljubavima velikana istorije čovečanstva, čitali smo odlomke njihovih ljubavnih pisama, slušali smo Betovenove simfonije i razgovarali o položaju žena u srednjem veku, pitali smo decu o načinima njihove komunikacije. I to smo radili tik uz pisaći sto čuvenog Todora Manojlovića.

Kroz istoriju pisma, klinci su da se prošetali i tako što su imali priliku da napišu svoja pisma dragim osobama, i to koristeći glinene ploče, pisaće mašine ili sastavljajući reči od slova štamparske mašine, praveći koverte za pisma koje su potom pečatili voskom.  Radinica je deo projekta koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, a koordinatori projekta su Jelena Gvozdenac, ispred Narodnog muzeja i Tanja Graovac, ispred Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“.

{gallery}ljubavna{/gallery}