FacebookTwitter

lat | cir | eng

NARODNI MUZEJ ZRENJANIN

Predavanje "Kulturno nasleđe Srbije"

Istoričar Dejan Ristić održaće 23. maja 2019. godine sa početkom u 19 sati u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin predavanje pod nazivom ,,Kulturno nasleđe Srbijeˮ.

Izuzetno bogatstvo kulturne baštine (arheološki lokaliteti, prostorne kulturno-istorijske celine, bogomolje, utvrđenja, javni spomenici, bojišta, vojni memorijali i mesta stradanja, arhivi, biblioteke, muzeji, galerije i dr.) čini našu zemlju prepoznatljivom u evropskim i svetskim okvirima. Kulturno nasleđe, u sva tri svoja pojavna oblika (pokretno, nepokretno i nematerijalno), predstavlja jedan od temelja identiteta ali i nepresušan obrazovni, naučni, umetnički, privredni i turistički resurs.

 

  • Šta čini naše zajedničko kulturno nasleđe?
  • Koliko poznajemo, na koji način čuvamo i kako upravljamo sopstvenim kulturnim nasleđem?
  • Šta je ono što predstavlja evropsku i svetsku vrednost?
  • Po čemu Srbija sve može biti prepoznatljiva na svetskim kulturnim i turističkim mapama?
  • Šta bi to mogao biti naš zajednički kulturni proizvod?
  • Na koji način je naša regija prisutna u Unesku? Zašto nas u Unesku više nema, nego što nas ima?

 

Dejan Ristić je istoričar, prevodilac i scenarista. Jedan je od vodećih stručnjaka u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem. Obavljao je dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, državnog sekretara za kulturu i brojne druge u Vladi Republike Srbije. Bavi se diplomatskom istorijom, Holokaustom, odnosom države i tradicionalnih verskih zajednica u 20. veku, kulturnom istorijom i kulturom sećanja. Autor je većeg broja naučnih radova i knjiga, među kojima se posebno izdvaja ,,Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838–1941''. Učesnik je mnogih međunarodnih stručnih i naučnih skupova održanih u Beogradu, Londonu, Trondhajmu, Jerusalimu, Beču, Hagu, Amsterdamu, Tel Avivu, Istanbulu, Bratislavi, Pragu, Moskvi, Haifi, Varšavi, Oslu, Helsinkiju, Briselu, Bukureštu, Luvenu, Andrićgradu, Ljubljani i dr. Pohađao je specijalizovane edukacije u Jerusalimu i Londonu iz oblasti državne uprave i istraživanja Holokausta kao stipendista britanske i izraelske vlade. Inicijator je i koordinator više projekata realizovanih pod pokroviteljstvom Unesko-a. Koordinirao je aktivnosti na izradi nominacionih dosijea za unos slave (nematerijalno kulturno nasleđe), telegrama kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 1914. godine (pokretno kulturno nasleđe) i stećaka (nepokretno kulturno nasleđe) na Uneskove liste svetske kulturne baštine. Uspostavio je Nacionalni dan knjige. Utemeljio je Nacionalnu nagradu u oblasti bibliotekarstva Janko Šafarik. Osnovao je Fondaciju Narodne biblioteke Srbije. Inicirao je i sproveo zakonsku proceduru za uvođenje akademskog obaveznog primerka. Dobitnik je ,,Pečata Matice srpskeˮ, Spomen-medalje Ministarstva odbrane, ,,Zlatne značke KPZ Srbijeˮ, Povelje zahvalnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, Plakete Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, priznanja Narodnog muzeja Srbije, Muzeja nauke i tehnike, NC ,,Odbranaˮ Ministarstva odbrane za najboljeg saradnika i dr.

{gallery}nasledje{/gallery}